Nova era evropske demokratije: Romi kao stubovi inkluzivnije Evrope
Strazbur, mart 2026. – Pod sloganom „Učenje, zaštita i inoviranje demokratije“, u Strazburu se 31. marta i 1. aprila održan je ključni dijalog koji postavlja pitanje: gde je mesto ronskoj zajednici u novom demokratskoi uređenoj Evropi? Ovom prilikom, zamenik predsednika EARI-a, mast. prof. nauka, Bojan Branković, prisustvovao je aktivnom dijalogu.
Sastanak je okupio lidere civilnog društva, eksperte i visoke zvaničnike Saveta Evrope kako bi zajednički definisali ulogu zajednice u jačanju demokratske kohezije.
Novi demokratski pakt: Od vizije do učešća
Centralna tema sastanka bila je predstavljanje Novog demokratskog pakta za Evropu (NDPE). Cilj je jasan – osnažiti inkluzivno učešće i istražiti kako inkluzija, jednakost i različitost mogu postati glavni pokretači demokratskih procesa. Kroz seriju panela, učesnici su analizirali barijere koje decenijama otežavaju puno učešće Roma u javnom životu, ali i poentirali dostignuća koja su oblikovala današnju sliku njihove političke angažovanosti.
Tri stuba inovacije: Učenje, zaštita i tehnologija
Poseban fokus stavljen je na tri paralelne radionice koje se bave gorućim pitanjima današnjice:
Učenje demokratije: Razvijanje demokratske kulture i aktivnog građanstva unutar zajednica.
Zaštita prava: Borba protiv anticiganizma i diskriminacije, uz jačanje poverenja u institucije.
Inoviranje kroz veštačku inteligenciju (AI): Diskusija o tome kako algoritmi mogu generisati pogrešno predstavljanje Roma u digitalnom prostoru, ali i kako Veštačka inteligencija može postati alat za pojačavanje glasa.
Digitalna budućnost i veštačka inteligencija
U svetu gde digitalni prostor postaje dominantna arena, radionica pod vođstvom Menno Etteme, šefa jedinice za Govor mržnje i veštačku inteligenciju, istražuje ključno pitanje: Da li nas AI pretiče I ostavlja iza sebe? Razmatran je uticaj generativne inteligencije na sliku o Romima i indicirani mehanizmi koji bi osigurali da tehnologija služi društvenom progresu, a ne produbljivanju segregacije.
Iako Romi aktivno koriste digitalne instrumente, i dalje postoji značajan jaz u pristupu uređajima i obrazovanju. Da bi se ovo prevazišlo, ključne tačke fokusa moraju biti edukacija u informacionim sistemima, gde je neophodno je obučiti ljude ne samo kako da koriste uređaje, već kako da razumeju sisteme iza njih. Kritičko razmišljanje jedan od ključnih faktora gde zajednica ne sme biti samo puki konzument tehnologije, već njen najstroži kritičar. U isto vreme inovacije u obrazovanju moraju pratiti konkretni alati koji omogućavaju lakši pristup i korišćenje digitalnih resursa na terenu. Strategije i akcioni planovi ne smeju ostati „mrtvo slovo na papiru“. Potrebna je veća operativnost u kreiranju pouzdanih digitalnih platformi koje bi sarađivale sa AI sistemima kako bi se obezbedili tačni podaci.
Bitno je navesti da u domenu modernizacije i demokratizacije, postoji emergentna potreba za evaluacijom rada institucija na suzbijanju govora mržnje, zlostavljanja i uznemiravanja Roma u digitalnom prostoru. Problem nije samo u postojanju lažnih vesti, već u nedostatku detaljnijih aktova za njihovo uklanjanje.
Da bi digitalna demokratija bila stvarna, Romi ne smeju biti samo predmet diskusije ili „pridruženi članovi“ projekata. Korak napred je direktno zapošljavanje Roma u javnom sektoru i telima koja donose odluke o informacionim pitanjima. Stimulacija mladih i studenata kroz plaćena stažiranja u tehnološkim kompanijama su takođe podsticajni modeli.
Digitalizacija romske zajednice nije samo pitanje tehnike, već čin inoviranja same demokratije. Vreme je da romski glas postane integralni deo digitalnog koda budućnosti.
Glas „nečujnih 12 miliona“
Drugi dan sastanka obeležila je razmena mišljenja sa Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope, Michaelom O’Flahertyjem. Fokus je bio na izazovima iznetim u njegovoj knjizi „Nečujnih 12 miliona“, sa posebnim osvrtom na učešće Roma u političkom i javnom životu.
Takođe, planirano je lansiranje priručnika o demokratskom upravljanju i učešću, koji bi trebalo da postane ključni resurs za buduće generacije romskih lidera.
Poruka iz Strazbura: Romi kao subjekti, ne samo objekti politika
Ovaj godišnji sastanak i dijalog sastanak nisu samo formalni skup, već operativna platforma. Kroz diskusije o Strategiji za inkluziju Roma (2026-2030), civilno društvo direktno utiče na kreiranje politika koje će oblikovati njihovu svakodnevicu u narednih pet godina.
Poslednjeg dana sastanka, dijalog je bio krunisan zvaničnim otvaranjem meseca „Opre Roma!“ u Palati Evrope, simbolizujući uspon i snagu zajednice koja više ne čeka na promene, već ih aktivno stvara.
